Prva koja je probila led i poslala nam ne članak , nego pesmu o svom mestu , bila je Aleksandra Popović Đuriček iz Belog Blata.

 Puno joj zahvaljujemo i objavljujemo pesmu u celini i bez prepravki. Povedite se za njenim primerom, jer je sigurno da se o svakom mestu može napisati nešto lepo…

Belo-Blato-ulaz

U mom selu živi, čak deset manjina, al smo svi tu kao jedna velika celina.

Belo blato ima i jezero svoje, bili su i stranci u to selo moje.

Na salaš Lujza kad prolaziš svrati, domaćinski ručak oni će ti dati.

Skroz kroz celo selo drvored te prati, kada dodjes jednom i opet navrati.

Baš u centru sela gde dve crkve stoje, Etno kuća mala što je bele boje .

Na samome kraju kad izađeš iz sela, tu je stara zgrada de trska se plela.

Imamo i atar i pašnjaka dosta, krave su nam tamo iza prvog mosta.

Selo naše malo zelenilo krasi, ispred svake kuće sadjeni orasi.

U selu se priča beloblatski jezik, Dobar danCo robis, Jonapot i Tešik.

U selu imena Paljo, Djuro, Šanji, da u svakoj kući imendan se slavi.

Ispred sela stoje vinogradi mali, što su svakom paoru bar ponešto dali.

Belo Blato selo koje volim jako, kod Trofeja skreni naći ćeš ga lako..

A. DJ.