• Pre nekog vremena sam preslušao prvenac projekta Eternity – “Lost In Time” izdat za izdavačku kuću “Librarion“, subotičkog entuzijaste Daniela Tikvickog i napisao recenziju za isti. Iako smatram da je album morao bolje ispasti spremnost DOTKOM-a da podrži mlade bendove nikad nije bila upitna. Zato sam upitao Ivana Radnića i Dalibora Geczyja, članove Eternity-ja da popričamo i oni su rado pristali. Rezultat našeg razgovora nalaze u redovima pred vama…

 

Ivane, da li pamtiš dan kad si prvi put odlepio na neku pesmu, bilo kojeg žanra? Kad si shvatio da voliš muziku?

  • Ivan : Sećam se da sam još kao dete slušao dosta klasične muzike, Baha, Albinonija, Paganinija itd, što je kasnije imalo uticaja na moje sviranje. Kaseta Oktobra 1864, kompilacija Dire Straitsa, U2, Santane i jos mnogo dobrih stvari… Ali reći ću da je najveći uticaj na mene u tim godinama ostavio Gary Moore.

Kako si počeo da sviraš?

  • Ivan : Gitaru, oko devete godine.

Dalibore, da li si školovao glas? Imaš li iskustva sa muzičkom školom, ili si samouk?

  • Dalibor : Ne, glas nisam ga školovao, iako sam išao u muzičku školu, izbegavao sam solfeđo i kasnije sam samouk naučio pevati.

Sviraš li neki instrument?

  • Dalibor : Završio sam muzičku školu, svirao sam trubu i klavir, znam da sviram bass, klavijature, znam da sviram flautu, bubnjeve i, naravno, gitaru.

Kako je propao rokenrol?

  • Ivan : Muzički, po meni nikad nije ni propao. Stvar je što je nestalo cenjenja za dobru muziku. Metal i rok danas malo ko sluša, a i današnji bendovi koji su, iole, aktuelni, nisu ni za šta. Na domaćoj sceni su, recimo, Mortal kombat, Brkovi, Pero deformero. Da se ja pitam, njima bih zabranio da se bave muzikom. Da su loši i da se zezaju, to i sami priznaju, a zna se gde bi bilo mesto takvim neozbiljnim bendovima u osamdesetim, na samom dnu lestvice. Ovi bendovi, takoreći, zatrpavaju dobre domaće bendove svojom lošom muzikom. Smatram da imamo odlične domaće bendove, kao recimo: Numenor, Aeternia, Amors Arrows, Quasarborn, Alitor, Jenner… Tako nije samo kod nas, nego i u celom svetu, ne samo kod nas. Uporedimo recimo nemački Rammstein i isto nemački Booze Control… Booze Control su bogovi u svakom smislu za Rammstein, ali su na dnu lestvice jer glupoj generaciji treba glupa muzika.

Možeš li da izdvojiš jedan album za kojeg ćeš reći da ti je najbolji koji si slušao do sada?

  • Ivan : Wintermoon symphony iz 2008. od benda Welicoruss

Koliko je tehnologija pomogla, a koliko odmogla današnjoj sceni? Imam utisak da postoji i previše bendova.

  • Dalibor : Tehnologija je ujedno i pomogla i odmogla današnjoj sceni. Tehnologija je učinila to da se sve svodi na slušanje pesama preko Youtuba, ljudi više nemaju ni volje da idu na koncerte jer sve već imaju tu, nije situacija kao sa pločama, trakama, cedeovima, da može da se izliže, Youtube je tu, u svako doba dana i noći, samo jednim klikom možeš da čuješ pesmu i neku iz bunkera, ako želiš. Danas svako može da snimi pesmu, programi preko neta to omogućavaju, svako je producent, ime..

Škola primenjenih umetnosti, Šabac. Kada si shvatio da hoćeš da ideš tim pravcem? Jesi li naučio šta u školi, ili si znanje sticao na druge načine?

  • Ivan : Iskreno, jedna od najvecih grešaka u mom životu. Nikome ne bih ikada preporučio da upiše tu školu. Gomila budala koja sebe nazivaju umetnicima, naravno, čast izuzecima. Gotovo da ništa nisam naučio kroz celo obrazovanje u toj školi. Dragan Marković Markus, cenjeni umetnik, koji mi je predavao u toj školi, reći ću da je jedina osoba od koje sam stekao neko konkretno znanje. Znanje o grafičkom dizajnu sam morao sam da stičem čačkajući po raznim programima samostalno. Osim toga, škola je više verska, nego obrazovna ustanova. Svakodnevno se propagira pravoslavlje „bezbožnim“ učenicima, dele se knjige pravoslavnih „velikana“ Prema meni su se odnosili sa velikim nepoštovanjem po pitanju verskog opredeljenja. Škola ima tu neku priču, naši učenici su ostvarili ovo, naši učenici su ostvarili ono… Učenici da, ali škola ne.

Tvoji radovi su me oduševili. Nisam siguran da ima boljih omota na ovim prostorima. Šta misliš kako bi se snašao da treba da uradiš omot za, recimo, novi album Bajage i Instruktora?

  • Ivan : Što je dublja i kvalitetnija muzika, album koji, dakle, predstavlja tu muziku, zahteva više rada. Tako da bi Bajagin album za mene bio petominutni posao.

Dalibore, gde si još pevao osim Eternityja ?

  • Dalibor : Pevao sam u bendovima: Betelgez, Gordon, Soulbound, a i dalje pevam u bendovima: Amor’s Arrows, Prisoner i BloodFang

Imaš li idole? Kome se diviš?

  • Dalibor: Ne, nemam idole. Divim se samom sebi kako uopste i uspevam jos uvek da pevam posle svih sr*nja koja su me snalazila u životu, a i sr*nja po pitanju muzike, glasne žice su ruinirane pa ono…

Fantasy, space, mythology. To su teme iz kojih crpiš ideje za omote albuma. Da li te i, inače, ove teme zanimaju? Šta čitaš, gledaš ?

  • Ivan : Veliki sam zaljubljenik i „doktor“ epske fantastike, posebno za Rodžera Zelaznija i Tolkina. Od filmova najviše gledam sword&sorcery, pogotovo one iz osamdesetih, dakle, isto fantastika. Favoriti su mi Conan, Vukodav iz roda sivog psa, The Lord of the Rings, Hobit, Beastmaster, Deathstalker, Dragonslayer…

Koliko često vežbaš? Da li si perfekcionista ili čovek sa mnogo ideja?

  • Ivan : Svaki dan, nekad to bude pola sata, nekad nekoliko sati, u zavisnosti od toga koliko vremena imam na raspolaganju. Uglavnom, svakog dana moram uzeti gitaru u ruke. Volim da sviram najrazličitije stvari ,od dela kompozitora baroka, do tehničkog death metala.

Koliko instrumenata sviraš?

  • Ivan : Gitaru, bass, klavijature i komponujem muziku za sve instrumente.

Dalibor-Geczy-2

Kakva su tvoja interesovanja, Dalibore? Knjige, filmovi, muzika?

  • Dalibor : Igre, muzika, filmovi. Ja sam glumac, kaskader, statista pored muzike, bavim se time jos od malih nogu, negde – godina 2003. Prvo statiranje je bilo u domaćem filmu Sinovci, a već prva uloga u filmovima Torba, IronClad II, Banda noćnih mravojeda i još mnogo, mnogo reklama, projekata, filmova, reklama, serija…

Ti si iz Sremske Mitrovice? Šta bi još mitrovačko preporučio, osim zatvora?

  • Dalibor : … Ovo je dobro pitanje! Naravno, Sremska Mitrovica ima još dosta toga da ponudi… ravničarska melanholija (sarkazam, naravno). Naš grad je kako ja to volim da kazem – grad duhova… u mom gradu se ne dešava ništa, koncerte neke i kulturne manifestacije nismo imali godinama, kao da živimo u nekoj, ne daj, boze, čuki, kao da smo negde u prašumi nekoj ili pustinji, pa i tamo, kontam, da se nešto dešava… ali dobro, ne gubim nadu u ovaj grad.

Ivane, koliko si spreman za kompromise ? Imaš li neku crtu iza koje ne ideš?

  • Ivan : Možda delujem kroz intervju kao veoma arogantan, ali dovoljno sam, da kažem, ponizan da prihvatim ispravku kada grešim. Tako da uvek idem dok kraja, dokle god sam u pravu.

Kakva je scena u Šapcu, trenutno? Postoji li neki bend koji bi nam preporučio?

  • Ivan : Od autorskih bendova, samo ja i bend Siempre Peligrosso i mladi bend SPRŽ činimo neku scenu. Tu je kultni bend Goblini, ali mišljenja sam da su previše omatorili i predviđam im krah u narednih par godina. Ostalo su matori cover bendovi koji sviraju, tipa The Trooper i Crazy Train, svaku svirku, sa veoma lošom solažom ili, čak, bez nje.

Kako je izgledao vaš rad na albumu „Lost In Time“? Koliko ste zadovoljni njime?

  • Dalibor : Ja sam, iskreno, zadovoljan. Imao sam dosta problema sa glasnim žicama, programima, računarom, uopšte sa tekstovima i sve to dok se nisam skontao, ali, eto, super je ispalo.

Kaži mi nešto o tvojim bendovima i projektima? Yngwie Malmsteen Army, Morana, Eternity… Navedi još, ako ih ima.

  • Ivan : Morana, najpre, nije ozbiljan bend. U pitanju je, da kažem tako, „metal pank“, bitna je poruka i tekstovi najpre, a tek onda muzika. Kontroverzno propagiranje mržnje prema hrišćanima i propagiranje paganizma. Yngwie Malmsteen Army, live tribute i moj solo projekat, su stvari koje niko u Srbiji neće da sluša, tako da je ta ideja veoma brzo propala. Gomila bendova je iza mene, bendovi koji su se raspadali zbog manjka dobrih bubnjara na domaćoj sceni najpre, a i malog broja ljubitelja underground scene. Eternity je jedan od mojih poslednjih napora u mojoj muzičkoj karijeri, tako da se nadam da se nećemo skoro raspasti 😀 Tekstovi o fantaziji meni, makar, daju malo oduška jer sam okružen frustracijama i, uglavnom, negativnim temama. Priča koja prati Eternity je izmišljena zemlja snova i fantazije gde za razliku od pravog sveta dobro pobeđuje loše. Moram da kažem da veoma aktivno radim sa jednim symphonic black/viking metal bendom Dyrheimr, koji ćete moći da čujete i uživo kraz par meseci.

Ivan-Radnic-3

Gde vidiš sebe za 20 godina?

  • Ivan : Uh, tad ću biti baš mator 😀 Nisam još razmišljao na tako duge staze, ali nadam se da ću, makar, imati neku karijeru muzičara koji je ostavio trag na domaćoj muzičkoj sceni.

Dokle? Kakvi su planovi za budućnost?

  • Dalibor : Dokle? Dokle sam živ. Muzikom i filmom ću se baviti do poslednjeg daha. Planovi za budućnost? Pa, budućnost ne zna niko, možda postanem serijski ubica, nikad se ne zna u kojem pravcu život može da krene, šalim se, naravno… Pa planovi za budućnost su mi da opstanem u ovome, da ne pokleknem nikako i ni zbog čega, želim da se borim za ovo što volim, planovi su mi da svojim tekstovima udarim KONTRU ovim nemoralnim govnarima i govnarkama sa naše estrade. Ova nova scena je tako bljutava i nemoralna, tome mora jednom doći kraj. PROTIV NEMORALA I NAVOĐENJA MLADIH NA AGRESIJU, BLUD I ZLO!

Puno sreće u daljem radu. Sve najbolje.Hvala vam za intervju i samo napred !

  • Hvala i vama.