Porodica Dunđerski je jedna od najbogatijih i najznačajnijih srpskih porodica u devetnaestom i dvadesetom veku. Poreklom je iz Hercegovine, a u Vojvodinu su se naselili u okolini Subotice, da bi se nešto kasnije doselili u Srbobran.
(Gedeon Dunđerski)
Gedeon Dunđerski (1807-1883) je prvorođeni sin Avrama, rodonačelnika loze Dunđerskih i od njega je nasledio par stotina jutara plodne zemlje. Kruži legenda da je Avram našao ćup pun zlata i da je to, ustvari pomoglo da Dunđerski skupe prvobitan kapital. On je kupio velike posede u Banatu i Bačkoj , zatim od porodice Semze kupio imanja u Kulpinu koji su nekada pripadali porodici Stratimirović. Pošto je bio prijatelj sa tadašnjim episkopom bačkim Platonom Atanackovićem imao je prvenstvo u zakupu skoro 5000 jutara siriške pustare. Ugovor je bio potpisan na šest godina, od 1866.do 1872.godine. Za to je bio u obavezi da plaća 35.000 forinti godišnje na ime zakupa zemlje.
Gedeon Dunđerski je 1876.godine testamentom podelio svoju imovinu. Zemlju kod Srbobrana je nasledio stariji sin Aleksandar, a mlađi Lazar je dobio posede u Kulpinu i Kamendinu. Lazar je nasledio i trgovačke poslove od svog oca i zahvaljujući svojoj preduzetničkoj aktivnosti krajem XIX veka postaje najbogatiji Srbin u Južnoj Ugarskoj.
Najmlađi Aleksandrov sin Bogdan (1862-1943) je jedan od najznačajih iz porodice Dunđerski. Dosta je putovao po Evropi i svoje znanje iz poljoprivrede još više proširio.Vratio se kući i na porodičnom imanju je primenjivao nove tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji. Nakon očeve smrti nasledio je imanja u srbobranskom i starobečejskom ataru. Osam godina je bio poslanik u Ugarskom parlamentu.
Sa velikim oduševljenjem je primao vesti o uspehu srpske vojske u Prvom Svetskom ratu. Bio je, malo je reći, oduševljen kada je srpska vojske ušla u Stari Bečej, u novembru 1918.godine. Pod tim utiskom kao i najavom održavanja Velike narodne skupštine, piše prvi testament.
Testament je napisao u novembru 1918.godine. U trenutku pisanja Bogdan Dunđerski je posedovao tačno 1274 katastarska jutra i 1202 kvadratna hvata (1 kvadratni hvat = 3,596712 m²) obradive zemlje, gotovinu, vrednosne papire, salaš i gospodski dom,(dvorac), kuću u centru Starog Bečeja.
Bogdan Dunđerski je želeo da se nakon njegove smrti formira zadužbina pod njegovim imenom. Posle njegove smrti, zemlja bi se davala u zakup. Prednost pri dobijanju zemlje prema testamentu bi imali “pravoslavni Srbi Sentomašani, a posle njih istoverni Staro Bečejci i ostali.“ Rukovodstvo zadužbine bi plodne oranice davalo u zakup najboljim ponudama. Dobijenim sredstvima Zadužbina bi bila u obavezi da školuje đake iz siromašnih srpskih porodica. Takođe je zahtevao da se školuju po dva studenta na bogosloviji, medicini, filozofiji, književnosti, slikarstvu,poljoprivredi, dva učenika koji bi išli na zanat i po jedan na arhitekturi i mašinstvu, kao i dve studentkinje na bilo kom fakultetu. Svi bi bili školovani novcem iz njegove Zadužbine.
Zadužbinom su trebali rukovoditi nekoliko sveštenih lica, nekoliko visokih predstavnika iz privrede, predsednik književnog društva Matice srpske, kao i četiri člana koji bi se izabrali iz redova zanatlija, trgovaca i naučnika.
Pored brige o školovanju srpske dece rukovodstvo Zadužbine je trebalo da brine i o Bogdanovoj sestri Sofiji Veselinović koja je živela u Švajcarskoj, a patron Zadužbine je bio u obavezi da podigne kapelu na imanju Sobarici je u znak zahvalnosti ostavio 30 000 kruna i nameštaj iz kuće u centru Starog Bečeja. Veliku imovinu je namenio Mari Dinjaški rođenoj Plavšić-Đalinac iz Mola. (Mara Dinjaški je bila Bogdanova najveća ljubav, nikada je nije oženio, ali je voleo toliko da Bogorodica u kapeli ima njen lik). Njoj je ostavio 60 jutara zemlje, celokupni nameštaj iz druge kuće u centru Starog Bečeja, stan u dvorcu. Ikonu Svetog Đorđa , rad akademskog slikara Uroša Predića, ostavio je srpskom muzeju u Beogradu, a jedan njegov portret ostavlja patronu zadužbine, a drugi crkvenoj opštini u Srbobranu.
Stvaranjem nove države – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kralj Aleksandar je 1919.godine započeo agrarnu reformu. Naravno, oduzeta je zemlja i Bogdanu Dunđerskom. U dva navrata 1919. i 1932.godine, oduzeto mu je skoro 1000 jutara obradive zemlje. Razočarao se i u kralja i u duhovnu vlast i zbog toga menja testament 1920 i 1932.godine.
U januaru 1935.godine, novosadski advokat Aleksandar Moč je doneo nacrt novog, četvrtog testamenta. Konačnu verziju tog testamenta, Bogdan Dunđerski je potpisao 23. marta 1940.godine, a 17.aprila iste godine ga je dostavio Matici srpskoj.
Kada je potpisao taj testament, Bogdan Dunđerski je posedovao dve kuće u Bečeju (površine oko 600 kvadratnih metara), salaš sa dvorcem i nekoliko ekonomskih zgrada i oko 340 jutara obradive zemlje, kao i veliki broj vrednosnih papira u nekoliko banaka, u vrednosti od dva i po miliona dinara.
Na početku tog testamenta Bogdan Dunđerski isticao je svoje nezadovoljstvo Agrarnom reformom i Srpskom pravoslavnom crkvom. Razočaran u sve, svu svoju imovinu ostavlja Matici srpskoj sa obavezom da osnuje „ZAKLADU BOGDANA DUNĐERSKOG, BIVŠEG VELIKOG POSEDNIKA STARO BEČEJSKOG I SRBOBRANSKOG“ Po njegovoj želji Matica Srpska je dužna da na njegovom imanju osnuje Poljoprivrednu akademiju , a“Nastavnici Akademije moraju imati fakultetsko osposobljenje za nastavnike i moraju biti Srbi pravoslavne vere“. Polaznici te Akademije mogu biti samo Srbi iz Vojvodine (Bačka, Banat, Srem i Baranja). Polaznici škole bi morali imati završenu srednju školu, biti iz siromašnih porodica i u potpunosti zdravi. Za vreme školovanja oni bi stanovali u kućama na Bogdanovom imanju, imali bi obezbeđen besplatan smeštaj, ishranu i nešto džeparca.
Nakon Bogdanove smrti Matica srpska bi bila u obavezi da od članova upravnog i književnog odbora izabere rukovodstvo Zadužbine. To rukovodstvo bi se zvalo „Starateljstvo Zadužbine Bogdana Dunđerskog“ . U poslednjoj volji je pisalo i da se prilikom sahrane podeli mesnoj sirotinji, bez razlike koje vere i narodnosti, pet stotina dinara.
Bogdan Dunđerski je umro 1. novembra, a sahranjen 3.novembra 1943.godine na groblju u Bečeju (tada Obeče-u). Po njegovoj volji, sahrana je bila skromna. Aleksandar Moč, predsednik Matice srpske, je 9.novembra obavestio novosadskog agronoma, Petra Krstića da je postavljen za ekonoma na posedu Bogdana Dunđerskog. Imao je pravo da boravi u nameštenoj sobi u dvorcu. Pored toga pripadalo mu je 20 kg brašna mesečno, besplatan ogrev i jedna svinja godišnje. Početkom novembra 1943.godine procenjeno je da pokretna imovina vredi 327 157.penga (tadašnja valuta u Mađarskoj). Na imanju se nalazilo 14 krava, 7 junica, 8 teladi, 4 vola , 220 svinja i 27 konja.
Nažalost, volja Bogdana Dunđerskog nije zaživela. Najpre fašistička okupacija, a posle oslobođenja, novi režim su sprečili da se vizija Bogdana Dunđerskog ostvari.
Rodoslov familije Dunđerskih ( dobijen zahvaljujući gospodinu Savi Radoniću iz Srbobrana)
(U članku su upotrebljavani delovi teksta Dragiše Slaviča – “Testamenti Bogdana Dunđerskog” sa www.webinfo.rs i knjige “Stalež Dunđerskih” Ljubiše Nikolina.)
Leave a Reply